Piše: Goran Vojnović
Nije to možda baš zgodno ovako javno priznati, ali čini mi se da je ova epidemija mnogima poboljšala život. Evo, recimo, skoro pa svaki vam je Franina i svaki drugi Jurina postao u epidemiji ljubitelj kulture. Kako? Ma ništa lakše. Ne ideš na koncert klasične glazbe, kao što nikad nisi ni išao, ali kada te sad pitaju zašto ne ideš, ti im jednostavno kažeš da ne ideš zbog virusa. Ne ideš u kino, ne ideš u muzej, ni u galeriju ne ideš, samo u kafić i kladionicu ideš, kao što si uvijek samo u kladionicu i kafić išao. A opet si u očima drugih kulturan čovjek. Jer sada svima možeš reći kako bi ti redovno zalazio u sve te kulturne ustanove, ali, jebiga, ne možeš. Zbog virusa.
Uloga virusa u slobodi (od) čitanja
Virus je napokon izjednačio kulturne i nekulturne pa se nitko više ne mora sramiti što još od srednje škole nije bio u kazalištu. Lijepo doma gledaš kviz, a svima se hvališ kako ti je baš dobro došla ova pandemija da pročitaš sve ono što prije nisi stigao pročitati. Zar to nije predivno? Prvi put u životu svatko od nas može biti intelektualac jer samo Google zna koliko se nama jebe za literaturu i samo Facebook zna na kakve sve budalaštine trošiš vrijeme. Prvi put u životu svatko se može noćima ubijati od onog Novaka koji nije Đoković i do jutra ljuštiti onog ljutog Karakaša. I što onda ako se na njemu ne vidi da čita knjige? A na kome se to vidi, molim vas? Vidi li se, šta ja znam, na Zoranu Milanoviću?
I zato se ne treba žaliti zbog mogućeg porasta broja zaraženih. Ako do njega dođe, situacija će se taman toliko pogoršati da ni na Sajam neće trebati ići. Napokon ćemo slobodno reći da nam se ne ide na taj njihov Sajam i da nam se ne čitaju te njihove knjige, a da nas cijela Pula zbog toga ne gleda kao izrode.
Kao izrode, da. Jer godinama nisi mogao da ne ideš na Sajam jer su svi Puležani išli na sajam! Nisu mogle da te ne zanimaju knjige jer je cijela Pula umirala za njima i kad je to u prosincu jedino što u Puli postoji! Ma veći je, da prostite, kurac taj Sajam za Pulu nego što je onaj ATP za Umag! I kako da ti onda ne odeš tamo i kako da te ne zanima što će ove godine smisliti onaj ludi Pirke i onaj još luđi Kruno, koju će knjigu oni tako dobro predstaviti da bi je i Škoro zaželio pročitati.
I zato mogu samo bogu i Božinoviću zahvaliti za ovaj virus. Jer sada čovjek napokon može glasno reći da se boji knjiga i sajmova, da ga jeza hvata od vodopija i krvopija. Zbog virusa može čovjek mirne duše priznati da su mu se pisci oduvijek činili zarazni i da on poznaje mnoge koji se s tog njihovog sajma nisu vratili zdravi jer su se u Domu branitelja nečim zarazili. Jer ove godine, ako ne ode, neće ispasti neuki ignorant, nego samo oprezan. Štoviše, ispast će odgovoran građanin koji ne ide tamo gdje se maske ne nose, nego padaju. Cijela Pula, naime, zna da je taj sajam namijenjen brisanju, a ne održavanju svih vrsta distanci i da tamo redovno dolaze ljudi neopranih mozgova. I hajde ti sad sjedi pored njih pa slušaj što ti imaju reći.
Malo morgen! Ima da se pravim da ih gledam online, ravno iz samoizolacije.
Strah od trgova i ulica
Jedino što me brine je da će oni Sajam stvarno preseliti iz Doma branitelja na pulske trgove i ulice. Da će stvarno napraviti Sa(n)jam knjige na otvorenom. Na sigurnom. To me istinski plaši, jer kako da ne idem na trg ili na ulicu. Kako da ne idem u kafić? A kad odem u kafić, samo mi još treba da mi onako nespremnom, na kulturu nenaviklom, odnekud progovori nekakav orhan ili nekakva olga? Ma bježite, molim vas. Jer što ako mi se to što mi progovore taj orhan i ta olga svidi? Što onda? Što ako budem htio još? Hoće li mi onda konobar poslužiti još jednu Ivanu Bodrožić i dvije Tanje Mravak da se njima utučem? Hoće on meni znate što poslužiti.
Mislim, jasno je meni da vi ne razumijete u čemu je moj problem, ali to ne znači da on nije velik. Evo, ozbiljno vas pitam: što ako ja na kraju, nakon tog Sajma na otvorenom, počnem čitati knjige? A? Što onda? Tko će umjesto mene ići u kladionicu i kladiti se na Hajduk ako se ja opametim? Tko će gledati onakvu televiziju po cijele dane? Tko će svaki dan napisati sto trinaest anonimnih komentara? Tko?
Ali pusti mene, snaći ću se ja, no što ako svi počnu čitati knjige i svi postanu pametni? A? Tko će onda gledati Vrdoljakove filmove i slušati Thompsona? Tko će glasati za HDZ i SDP? Tko će turistima izdavati apartmane za tristo eura? Tko će pisati po zidovima da mrzi Srbe? I tko će biti Bosanac?
A treba i to netko biti, ne možemo svi biti fini i kulturni. Ne možemo svi knjige čitati, zar ne? Netko mora i prdnuti u liftu.
Bella Ciao na Forumu
Zato ta ideja sa Sajmom na otvorenom meni baš nije fer. Mislim, stvarno, nemojte barem ove godine. Nemojte sajmova i knjiga! Nemojte mi to raditi, ko boga vas molim. Pa znate i sami da kad je Sajam u Puli, svi odu tamo i kupuju knjige i čitaju ih i postanu intelektualci i više se ne može ni s kim normalno razgovarati jer svi bi samo o knjigama pričali i svi bi samo prepričavali koga su slušali na sajmu i što je provalio Lucić, a što Dežulović, i što je ispričao Jergović, a što Magris, što je objasnio Jurij Andruhovič, a što Slavenka Drakulić.
Zato ljudi nemojte! Ili samo nemojte mene tjerati da dođem na taj vaš Sajam. Jer ako dođem, ja ću se popeti na binu i reći direktno u mikrofon što ja mislim o knjigama i o kulturi. Ili ću zapjevati o bella ciao. Pa da vidimo može li se i to preseliti iz Doma branitelja na trgove i ulice!
(Foto: Ratko Mavar)